Belgrado Fascinante

Belgrado Fascinante Sanja Pokrajac Dedicado a Belgrado: Tom? un poco de tus a?os y letra por letra comenc? a unir los mundos. Sanja. El primer libro gu?a completamente escrito en caracteres cir?licos y latinos. Es una gu?a de los lugares hist?ricos y de entretenimiento, de conversaciones extensas, de pronunciaci?n y gram?tica simplificadas para entender mejor el idioma, pero tambi?n la escritura oficial serbia, el cir?lico. El gran novelista y pintor serbio, Momo Kapor dijo de Belgrado: ”Belgrado no est? en Belgrado, porque Belgrado no es una ciudad, sino una met?fora de la vida”. Todo lo que tienes que hacer es ver c?mo la noche se desliza bajo la piel del d?a y viceversa y explorar un Belgrado que nunca esperabas. Sanja Pokrajac Belgrado fascinante Capital de Serbia Gu?a y conversaciones en serbio en dos alfabetos Traducido por Elizabeth Garay Publicado por Tektime Copyright © 2021 - Sanja Pokrajac Belgrado no est? en Belgrado, porque en realidad Belgrado, no es una ciudad, sino una met?fora a la vida (Momo Kapor) Para una mejor comprensi?n de la escritura oficial serbia, cada conversaci?n y cada palabra del diccionario est?n escritas en dos alfabetos, es decir, en caracteres cir?licos y latinos con la correspondiente pronunciaci?n en caracteres en espa?ol. La capital serbia se encuentra entre dos r?os, Sava y Danubio y es una de las ciudades m?s fascinantes y visitadas de Europa del Este. Atrae a muchos turistas de todo el mundo por la inmensa hospitalidad del pueblo serbio, por que ofrece una excelente gastronom?a casera, por su arquitectura hist?rica, su arte sacro y por supuesto por el entretenimiento sin descanso. La vitalidad de esta ciudad es verdaderamente extraordinaria. Al pasar por la calle m?s famosa de Belgrado, Кнез Михајлова-Knez Mihajlova (Kenes Mij?ilova) donde se encuentran museos, exposiciones y centros culturales, o hasta por Скадарлија-Skadarlija (Skadarliyia), con un encanto bohemio lleno de tabernas y restaurantes con m?sica en vivo, se le unir? la banda de metales, saxofones, violines y contrabajos tocando un alegre folk balc?nico, o un grupo de jazz, blues, m?sica cl?sica o rock. Una verdadera fusi?n de m?sica, idiomas del mundo hablados y gente de todas las edades que baila y se divierte hasta el amanecer en todas partes. En el r?o Sava hay muchos locales subterr?neos, algunos de los cuales est?n realmente a la moda y todos hechos en balsas llamadas splavovi, donde toda la noche se puede bailar al ritmo de rock, techno, folk o m?sica pop. La parte costera se encuentra en la pen?nsula del r?o Sava que se llama Ада Циганлија-Ada Ciganlija (Adda Tsig?nliyia) donde la diversi?n se garantizada en todas las estaciones. No se debe perder la visita a la Fortaleza de Belgrado (Калемегдан-Kalem?gdan) y sus exposiciones al aire libre. Para conocer toda su historia se necesita un d?a entero. Ver? pozos romanos subterr?neos, la iglesia Ружица-Ru?ica (R?jitsa), casamatas, otras salas subterr?neas y una colecci?n que ha atra?do a turistas durante 70 a?os que vienen a ver tanques y artiller?a pesada en exhibici?n. Tambi?n se debe visitar el mosaico del zool?gico. Son mosaicos hechos principalmente con vidrio y piedras en el lado de Kalemegdan por estudiantes universitarios de Belgrado. Representa una galer?a de 440 mosaicos de todos los animales del mundo. La Via Теразије-Terazije (T?ratsie) es el coraz?n de Belgrado y si pasas por el n?mero 20 y escuchas las notas del piano, ve y prueba el famoso postre Москва шнит-Moskva ?nit (Moskua shnite) hecho de crema, almendras, guindas y pi?as, la marca registrada del hist?rico y hermoso Hotel Москва-Moskva (Moskua). En el Parque Tashmajdan, Ташмаjдан (Tashm?idan) se encuentra la iglesia de San Marco y el Templo de los tres santos, tambi?n llamada la iglesia rusa en memoria de los muchos inmigrantes rusos que llegaron a Belgrado despu?s de la revoluci?n de octubre. Explore la cueva hist?rica Ресава (R?sava) en el pueblo de Јеловац - Jelovaz (ielovats). La Cripta del templo de San Sava - Храм Светог Саве - Hram Svetog Save (Jaram Svetog Save) que no necesita palabras. El Museo Hist?rico de Yugoslavia fue construido especialmente en la ciudad de Belgrado para ofrecerlo como regalo de cumplea?os al presidente yugoslavo Tito. En la calle Крунска-(Krunska), 51 se encuentra el museo interactivo de Nikola Tesla-Никола Тесла, teniendo en su interior la urna y la colecci?n de m?scaras p?stumas del gran cient?fico serbio. No puede perderse el Гардош кула-Gardo? kula (Gardosh kula), la torre construida con las cuatro torres monumentales para la celebraci?n de los 1000 a?os del estado h?ngaro y el antiguo Zemun-Земун, (Semun), tierra de los Habsburgo, el m?s grande de los 17 municipios de Belgrado. La vida nocturna urbana de m?sica pop, jazz y blues, sin duda m?s en boga, se encuentra en el complejo de clubes creado en el espacio de la antigua f?brica de cerveza en la calle етињска-Cetinjska, 15 (Tsetinska). El pueblo serbio es un pueblo amable y hospitalario. La religi?n es predominantemente cristiana ortodoxa. La moneda del pa?s es el dinar serbio (RSD). El transporte urbano est? bien organizado y el servicio de taxi no es demasiado caro. Para aquellos que tengan la intenci?n de pasar por alg?n motivo por Belgrado, pueden encontrar apartamentos, incluso cerca del centro, a bajo costo. Para tener Internet siempre, basta con comprar una tarjeta serbia. La gastronom?a serbia Muchos restaurantes serbios ofrecen una amplia variedad de bebidas alcoh?licas elaboradas en sus tabernas. Los serbios son muy conocidos por su producci?n de aguardiente de ciruela, шљивовица-?ljivovica (shlivovitsa), vides, лозовача-lozova?a (losovashia), peras, виљамовка-viljamovka (vigliamovka), y manzanas, јабуковача-jabukova?a (iabukovachia), aguardiente de hierbas, траварица-travarica (travaritsa), de membrillo, дуњевача-dunjevaca (dunyievachia), de albaricoque, кајсијевача-kajsijevaca (kaisievachia) y muchos otros. Tambi?n hay muchos vinos excelentes como Merlot, Sauvignon, Cabernet, Morava, Tamjanika (Tami?nica), Regent etc., hechos en tabernas locales. Las especialidades serbias son principalmente las que se preparan a la parrilla, comen carnes mixtas que consisten en costillas, brochetas, embutidos, hamburguesas y las famosas ћевапи -?evapi (cievapi) alb?ndigas en bollos y кајмак-kajmak (kaimak), un queso cremoso, famoso en Serbia. Muy buena carne de ternera Карађорђе-Kara?or?e (Karagiorgie). El plato de invierno es el famoso сарма-sarma (s?rma) (rollos de carne envueltos en hoja de col), o pimientos rellenos de carne, la espinilla hervida con especias, alubias con filete de cerdo, ђуveче? (gi?vechi) es decir, cerdo con verduras al horno, sopa de pescado, el pescado frito, ајвар-ajvar (aivarra), la popular salsa de pepperoni, pita-пита- (pitta) o el hojaldre relleno de queso (famoso гибаница-gibanica -gibanitsa), pita con carne (бурек-burek-burek), la de verduras (зељаница-zeljanica - segli?nitsa), o pita con manzana (јабуковача-jabukova?a -iabukovachia). La Туршија-Tur?ija (t?rshia) se mezcla con verduras ?cidas. La Баклава-Baklava (Bakl?va) es un dulce elaborado con nueces en pasta de hojaldre. Y para digerir, todo puede ser seguido por un buen шприцер-?pricer (eshpritser) hecho de vino blanco y soda. En casi todos los restaurantes tambi?n hay platillos italianos que son muy apreciados en Serbia. La escritura oficial en Serbia es el alfabeto cir?lico serbio que consta de 30 letras: A, a (А) Н, н (Na) Б,б (Bi) Њ, њ (?a) В,в (Ve) О, о (O) Г,г (Gue) П, п (Pa) Д,д (De) Р, р (Rre) Ђ,ђ (Yie) С, с (Tse) Е,е (E) Т, т (Te) Ж,ж (Ye) Ћ, ћ (Chie) З,з (Se) У, у (U) И,и (I) Ф, ф (Fa) Ј,ј (Yie) Х, х (Ge) К,к (Ke) Ц, ц (Ce) Л,л (La) Ч, ч (Che) Љ,љ (Glie) Џ, џ (yie) М,м (Мa) Ш, ш (chi) Aunque el cir?lico es la escritura oficial, los caracteres latinos son bastante comunes en Serbia. A continuaci?n se muestra tambi?n el alfabeto latino: 1. A a (a) 16. L l. (la) 2. B b (be) 17.Lj lj (lie) 3. C c (ce) 18.M m (ma) 4. ? ? (che) 19.N n (Na) 5. ? ? (chie) 20.Nj nj (?e) 6. D d (de) 21. O o (o) 7. D? d? (ye) 22. P p (pe) 8. ? ? (yie) 23. R r (rre) 9. E e (e) 24. S s (tse) 10. F f (foe) 25. ? ? (chie) 11. G g (gue) 26.T t (te) 12. H h (ge) 27.U u (u) 13. I i (i) 28.V v (ve) 14. J j (yie) 29. Z z (ze) 15. K k (que) 30. ? ?. (gie) Nota: Todas las frases en italiano y la relativa pronunciaci?n del texto traducido al serbio se resaltar?n en negrita. Para una mejor comprensi?n de la lengua y la escritura serbias y para un f?cil reconocimiento de lo escrito en cir?lico (por ejemplo, parada de autob?s, se?ales de tr?fico, etc.) pero tambi?n para poder escribir cualquier comunicaci?n (sms, correo electr?nico), todas las palabras se escribir?n en ambos alfabetos, cir?lico y lat?n. SALUDOS /ПОЗДРАВИ /POZDRAVI/ POSDRAVI Bienvenido/Добро дошли/Dobro do?li/ Dobro dochli A su salud/ Наздравље/Nazdravlje/ Nasdravle Buenos d?as / Dobar dan/ Добар дан/ Dobar dan Adi?s /Довиђења / Dovi?enja / Doviye?a Buen viaje / Срећан пут / Sre?an put/ Tsrechian put CONVERSACIONES/РАЗГОВОРИ /RAZGOVORI/RASGOVORI ?C?mo est?s? Како сте? Kako ste? Kako tse? Bien, gracias, ?Y t?? Хвала, добро, а Ви? Hvala, dobro, a Vi? Gvala, dobro, a vi? ?Me entiendes? Разумете ли ме? Razumete li me? Rasymete li me? Entiendo todo /Све разумем / Sve razumem / Tsve rasumem. ?Habla ingl?s o serbio? /Говорите ли енглески или српски ? / Govorite li engleski ili srpski? / Govorite li engletski ili tsrpki? S?, hablo un poco de serbio / Да, говорим мало српски /Da, govorim malo srpski / Da, govorim malo tsrptski. No entiendo / Не разумем / Ne razumem / Ne rasumem. ?C?mo se pronuncia esta palabra? / Како се изговара ова реч? Kako se izgovara ova re?? Kako tse isg?vara ova rech? Rep?talo, por favor / Поновите, молим Вас / Ponovite, molim Vas / Ponovite, molim vats. ?C?mo se llama? / Како се зовете? / Kako se zovete?/ Kako tse sovete? Yo me llamo…/ Ја се зовем.../Ja se zovem…/ya tse sovem… ?Qu? hora es? Колико је сати? Koliko je sati? Koliko ye tsati? Faltan diez para las ocho/Десет до осам/ Deset do osam/ Detset do otsam. Son las cinco y media/ Пет и тридесет/ Pet i trideset/ Pet i tridetset. Son las nueve y cuarto/Девет и петнаест/ Devet i petnaest/ Devet i petnaetst. ?C?mo est? el clima? Какво је време? Kakvo je vreme? Kakvo ye vreme? Hoy es un d?a hermoso/Данас је предиван дан/ Danas je predivan dan/ Danats ye predivan dan. ?Cu?ndo podemos vernos? Када се можемо видети? Kada se mo?emo videti? Kada tse moyemo videti? ?D?nde nos podemos encontrar? Где се можемо наћи? Gde se mo?emo na?i? Gde tse moyemo nayi? Yo vivo en… / Ја живим у... / Ja ?ivim u.../ ya yivim u… ?Cu?ntos a?os tienes? Колико имаш година? Koliko ima? godina? Koliko imach godina? S?-No, gracias / Да-Не, хвала/ Da-Ne, hvala/ Da- Ne, gvala. ?Has stado alguna vez en Serbia? Јесте ли икада били у Србији? Jeste li ikada bili u Srbiji? yeste li ikada bili u tsrbiyi? Ha sido un placer conocerle/ Драго ми је што смо се упознали/ Drago mi je ?to smo se upoznali/ Drago mi ye chto tsmo tse uposnali. ?Nos vemos esta noche? Видимо се вечерас? Vidimo se ve?eras? Vidimo tse vecherats? Perdone /Извините/ Izvinite/ Isvinite. Por favor / Молим / Molim/ Molim. Hoy es 1? de enero/ Данас је први јануар /Danas je prvi januar / Danats ye prvi yanuar. Feliz a?o nuevo / Срећна Нова година / Sre?na Nova godina / tsrechna Nova godina. Feliz cumplea?os / Срећан рођендан / Sre?an ro?endan / tsrechan royendan. Nac? el 11 de agosto/ Рођен-рођена сам једанаестог августа/ Ro?en-ro?ena sam jedanaestogavgusta/ Royen-royena tsam yedanaetstog avgutsta. Tengo 30 a?os, ?y t?? Имам тридесет година, а ти? Imam trideset godina, a ti? Imam tridetset godina, a ti? No estoy casado/ Нисам ожењен/ Nisam o?enjen/ Nitsam oy?en. Te presento a mi amigo/ Представићу ти мог пријатеља/ Predstavi?u ti mog prijatelja/ Predtstaviyu ti mog priyateglia. ?Nos hemos visto antes? Јесмо ли се већ видели? Jesmo li se ve? videli? Yetsmo li tse vey videli? ?Cu?ntos a?os tienes? Колико имаш година? Koliko ima? godina? Koliko imach godina? ?Cu?ntos me calculas? Колико ми дајеш? Koliko mi daje?? Koliko mi dayech? Yo dir?a 25 a?os/ Дао бих ти двадесет пет година/ Dao bih ti dvadeset pet godina/ Dao big ti dvadetset pet godina? Es muy amable/ Ви сте много љубазни/ Vi ste mnogo ljubazni/ Vi ste mnogo gliubasni. ?Nos podemos ver esta noche? Можемо ли се видети вечерас? Mo?emo li se videti ve?eras? Moyemo li tse videti vecherats? Es amor a primera vista/ То је љубав на први поглед/ To je ljubav na prvi pogled/ To ye gliubav na prvi pogled. Voy a recogerte en el auto/Доћи ћу аутом по тебе/ Do?i ?u autom po tebe/ Doyi yi autom po tebe. ?Me puedes dar tu n?mero de tel?fono? Могу ли добити твој број телефона? Mogu li dobiti tvoj brojtelefona? Mogu li dobiti tvoy broy telefona? Almorcemos juntos/ Ручајмо заједно/ Ru?ajmo zajedno/ Ruchaymo sayedno. ?Damos un paseo? Хоћемо ли прошетати? Ho?emo li pro?etati? goyemo li prochetati? Siento llegar tarde/ Извините што касним/ Izvinite ?to kasnim/ isvinite chto katsnim. ?Bailamos? Хоћемо ли плесати? Ho?emo li plesati? Hoyemo li pletsati. Ha sido una hermosa velada/ Вечерас је било лепо/ Ve?eras je bilo lepo/ Vecherats ye bilo lepo. Gracias por su-tu hospitalidad/ Хвала на вашем-твом гостопримству/ Hvala na va?em-tvomgostoprimstvu/ gvala na vachem-tvom gotstoprimstvu. ?Es tu novia? Она је твоја девојка? Ona je tvoja devojka? Ona ye tvoya devoyka? ?l es mi hermano/ Он је мој брат/ On je moj brat/ On ye moy brat. Nos vemos el s?bado a las…/ Видимо се у суботу у... / Vidimo se u subotu u.../ Vidimo tse u tsubotu u... Lo siento no puedo ir/ Жао ми је, не могу доћи/ ?ao mi je, ne mogu do?i/ Yao mi ye, ne mogu doyi. Me alegra haberte conocido/ Драго ми је да сам те упознао/ Drago mi je da sam te upoznao/ Drago mi ye da tsam te uposnao. N?MEROS CARDINALES / КАРДИНАЛНИ БРОЈЕВИ / KARDINALNI BROJEVI / KARDINALNI BROYEVI 0 cero / нула / nula / nula 1 uno / један / jedan/ yedan 2 dos /два / dva / dva 3 tres /три/ tri / tri 4 cuatro / четири / ?etiri/ chetiri 5 cinco/ пет/pet / pet 6 seis / шест/ ?est/ chetst 7 siete /седам / sedam / tsedam 8 ocho / осам /osam / otsam 9 nueve /девет / devet / devet 10 diez /десет / deset / detset 11 once /једанаест /jedanaest /yedanaetst 12 doce / дванаест / dvanaest / dvanaetst 13 trece / тринаест / trinaest / trinaetst 14 catorce/четрнаест/?etrnaest/chetrnaetst 15 quince /петнаест / petnaest/petnaetst 16 diecis?is / шеснаест / ?esnaest /chetsnaetst 17 diecisiete/седамнаест/sedamnaest/tsedamnaetst 18 dieciocho/осамнаест/osamnaest/otsamnaetst 19 diecinueve/деветнаест/devetnaest/devetnaetst 20 veinte/двадесет/dvadeset/dvadetset 21 veintiuno/двадесетједан /dvadeset jedan/dvadetsetyedan 30 treinta/тридесет/trideset/tridetset 40 cuarenta/четрдесет/?etrdeset/chetrdetset 50 cincuenta/педесет/pedeset/pedetset 60 sesenta/шездесет/?ezdeset/chesdetset 70 setenta/седамдесет/sedamdeset/tsedamdetset 80 ochenta/осамдесет/osamdeset/otsamdetset 90 noventa/деведесет/devedeset/devedetset 100 cien/сто/sto/tsto 200 doscientos/двесто/dvesto/dvetsto 300 trescientos/тристо/tristo/tritsto 400 cuatrocientos/четристо/?etristo/chetritsto 500 quinientos/петсто/petsto/pettsto 600 seiscientos/шесто/?esto/chetsto 700 setecientos/седамсто/sedamsto/tsedamtsto 800 ochocientos/осамсто/osamsto/otsamtsto 900 novecientos/деветсто/devetsto/devettsto 1000 mil/хиљада/hiljada/gigliada 2000 dos mil/две хиљаде/dve hiljade/dve gigliade 3000 tres mil/три хиљаде/tri hiljade/tri gigliade 3330 tres mil trescientos /трихиљадетристотридесет/trihiljadetristotrideset/tri gigliade tritsto tridetset 8022 ocho mil veintidos/осамхиљада двадесетдва/osam hiljada dvadeset dva/ otsam gigliada dvadetset dva 55000 cincuenta y cinco mil/педесет пет хиљада/pedeset pet hiljada/pedetset pet gigliada 1 milione un mill?n/милион/milion/milion 1 miliardo un bill?n/милијарда/milijarda/miliyarda N?MEROS ORDINALES /РЕДНИ БРОЈЕВИ/ REDNI BROJEVI / REDNI BROYEVI 1.primero/први/prvi/prvi 2.segundo/други/drugi/drugi 3.tercero/трећи/tre?i/treyi 4.cuarto/четврти/?etvrti/chetvrti 5.quinto/пети/peti/peti 6.sexto/шести /?esti/chetsti 7.s?ptimo/седми/sedmi/tsedmi 8.octavo/осми/osmi/otsmi 9.noveno/девети/deveti/deveti 10.d?cimo/десети/deseti/detseti 11.und?cimo/једанаести/jedanaesti/yedanaetsti 12.duod?cimo/дванаести/dvanaesti/dvanaetsti 13.decimotercero/тринаести/trinaesti/trinaetsti 14.decimocuarto/четрнаести/?etrnaesti/chetrnaetsti 15.decimoquinto/петнаести/petnaesti/petnaetsti 16.decimosexto/шеснаести/?esnaesti/chetsnaetsti 17.decimos?ptimo/седамнаести/sedamnaesti/tsedamnaetsti 18.decimoctavo/осамнаести/osamnaesti/otsamnaetsti 19.decimonoveno/деветнаести/devetnaesti/devetnaetsti 20.vig?simo/двадесети/dvadeseti/dvadetseti 30.trig?simo/тридесети/trideseti/tridetseti 90.nonag?simo/деведесети/devedeseti/devedetseti 100.cent?simo/стоти/stoti/tstoti 1000. mil?simo/хиљадити/hiljaditi/gigliaditi MEDIDAS/МЕРЕ/MERE/MERE 1/3 un tercio/трећина/tre?ina/treyina 1/4 un cuarto/четвртина/?etrvrtina/chetvrtina 3/4 tres cuartos/три четвртине/tri ?etvrtine/tri chetvrtine 1/5 un quinto/једна петина/ jedna petina/yedna petina 1/2 medio/половина/polovina/polovina un par/пар/par/par una docena/туцет/tucet/tucet una vez/једанпут/jedanput/yedanput dos veces/двапут/dvaput/dvaput cifra/бројка/brojka/broyka MESES DEL A?O/МЕСЕЦИ У ГОДИНИ/MESECI U GODINI/METSECI U GODINI enero/јануар/januar/yanuar febrero/фебруар/februar/februar marzo/март/mart/mart abril/април/april/april mayo/мај/maj/may junio/јуни/juni/yuni julio/јули/juli/yuli agosto/август/avgust/avgutst septiembre/септембар/septembar/tseptembar octubre/октобар/oktobar/oktobar noviembre/новембар/novembar/novembar diciembre/децембар/decembar/decembar En diciembre ir? a Belgrado a celebrar el A?o Nuevo. У децембру ћу ићи у Београд на прославу Нове Године. U decembru yu iyi u Beograd na proslavu Nove Godine. U detsembru yu iyi u Beograd na rpotslavu Nove Godine. En septiembre fui a Roma para encontrarme con mis amigos. У септембру сам ишао у Рим да посетим моје пријатеље. U septembru sam i?ao u Rim da posetim moje prijatelje. U tseptembru tsam ichao u Rim da potsetim moye priyateglie. LAS CUATRO ESTACIONES/ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА/?ETIRI GODI?NJA DOBA/CHETIRI GODICH?A DOBA primavera/пролеће/prole?e/proleye verano/лето/leto/leto oto?o/јесен/jesen/yetsen invierno/зима/zima/sima Este invierno disfruto la monta?a. Ове зиме уживам на планини. Ove zime u?ivam na planini. Ove sime uyivam na planini. La pr?xima primavera ir? al lago. Следећег пролећа ићи ћу на језеро. Slede?eg prole?a i?i ?u na jezero. Tsledeyeg proleya iyi yu na yesero. En oto?o ir? al campo. На јесен ћу ићи на село. Na jesen ?u i?i na selo. Na yetsen yu iyi na selo. El verano pasado fui al mar. Прошлог лета сaм био на мору. Pro?log leta sam bio na moru. Prochlog leta tsam bio na moru. MEJORES DESEOS/ ЧЕСТИТКЕ/ ?ESTITKE/ CHETSTITKE Feliz a?o nuevo/ Срећна Нова Година/ Sre?na Nova godina/ tsreyna Nova Godina Felices Pascuas/ Срећан Васкрс / Sre?an Vaskrs/ tsreyan Vatskrts Feliz cumplea?os/ Срећан рођендан/ Sre?an ro?endan/ tsreyan royendan Feliz d?a de tu santo/ Срећан имендан/ Sre?an imendan/ tsreyan imendan Mi m?s sincera felicitaci?n por la graduaci?n/ Моје искрене честитке за диплому/ Moje iskrene?estitke za diplomu/ Moye iskrene chetstitke sa diplomu. FRONTERA/ ГРАНИЦА / GRANICA/ GRANICA Entrada-Salida/ Улаз-Излаз/ Ulaz-Izlaz/ Ulas-Islas Frontera/ Граница/ Granica/ Granica Pasaporte, por favor/ Пасош, молим/ Paso?, molim/ Patsoch, molim. ?A d?nde se dirige? Где путујете? Gde putujete? Gde putuyete? Voy a Belgradо/ Идем у Београд/ Idem u Beograd/ Idem u Beograd. ?Cu?nto tiempo permanecer?? Колико остајете? Koliko ostajete? Koliko otstayete? Permanecer? cinco d?as/ Остајем пет дана/ Ostajem pet dana/ Otstayem pet dana. ?Tiene algo que declarar? Имате ли нешто за пријавити? Imate li ne?to za prijaviti? Imate li nechto sa priyaviti? No tengo nada/ Немам ништа/ Nemam ni?ta/ Nemam nichta. Este pasaporte est? vencido/ Овај пасош је истекао/ Ovaj paso? je istekao/ Ovay patsoch ye itstekao. Abra el maletero, por favor/ Отворите гепек, молим/ Otvorite gepek, molim/ Otvorite gepek, molim. Todo est? en regla, buen viaje/Све је у реду, срећан пут/ Sve je u redu, sre?an put/ tsve ye u redu, tsreyan put. Aduana/Царина/Carina/Carina Declaraci?n de aduana/Царинска декларација/Carinska deklaracija/Carintska deklaraciya Sujeto a revisi?n aduanal/За царињење/ Za carinjenje/Sa cari?e?e Exento de revisi?n de aduana/Ослобођено царинe/Oslobo?eno carine/Otsloboyeno carine VIAJE EN AUTO/ПУТОВАЊЕ АУТОМ/PUTOVANJE AUTOM/PUTOVA?E AUTOМ ?A d?nde lleva este camino? Где води овај пут? Gde vodi ovaj put? Gde vodi ovay put? ?Se puede estacionar aqu?? Може ли се овде паркирати? Mo?e li se ovde parkirati? Moye li tse ovde parkirati? ?Este camino lleva a...? Овај пут води у...? Ovaj put vodi u...? Ovay put vodi u...? ?Cu?l es el camino m?s corto para…? Који је најкраћи пут за...? Koji je najkra?i put za…? Koyi ye naykrayi put sa…? La primera (segunda, tercera) a la izquierda-derecha/ Прва (друга, трећа) лево-десно/ Prva (druga, tre?a) levo-desno/ Prva (druga, treya) levo-detsno. ?D?nde est? el garaje m?s cercano? Где је најближа гаража? Gde je najbli?a gara?a? Gde ye naybliya garaya? ?D?nde est? la gasolinera m?s cercana? Где је најближа бензинска станица? Gde je najbli?a benzinskastanica? Gde ye naybliya bensintska tstanica? Ll?nelo, por favor/ Пун резервоар, молим/ Pun rezervoar, molim/ Pun reservoar, molim. ?Debo pagar en caja? Морам платити на каси? Moram platiti na kasi? Moram platiti na katsi? ?Cu?nto falta para llegar a la autopista? Колико још треба до аутопута? Koliko jo? treba do autoputa? Koliko yoch treba do autoputa? ?Cu?l es el n?mero de la polic?a? Који је број полиције? Koji je broj policije? Koyi ye broy politciye? ?El puerto est? lejos de aqu?? Је ли лука далеко одавде? Je li luka daleko odavde? ye li luka daleko odavde? ?Cu?l es el l?mite de velocidad? Колика је дозвољена брзина? Kolika je dozvoljena brzina? Kolika ye dosvogliena brsina? AEROPUERTO/ АЕРОДРОМ/ AERODROM/ AERODROM Debo cambiar la reservaci?n/ Морам променити резервацију/ Moram promeniti rezervaciju/ Moram promeniti reservaciyu. ?Cu?ndo sale el primer avi?n para...? Кадa полази први авион за...? Kada polazi prvi avion za...? Kada polasi prvi avion sa...? Me da el asiento junto a la ventana/ Дајте ми место до прозора/ Dajte mi mesto do prozora/ Dayte mi metsto do prosora. Quisiera rentar el auto por tres d?as/ Хтео бих изнајмити ауто на три дана/ Hteo bih iznajmiti auto natri dana/ gteo big isnaymiti auto na tri dana. ?D?nde puedo encontrar el tren-taxi que me lleva a la ciudad? Где могу наћи воз-такси за град? Gde moguna?ivoz-taxi za grad? Gde mogu nayi vos-taksti sa grad? ?Cu?nto dura el viaje? Колико траје пут? Koliko traje put? Koliko traye put? Pasaporte o credencial de identidad, por favor/ Пасош-личну карту, молим/ Paso?-licnu kartu, molim/ Patsoch-lichnu kartu, molim ?Cu?nto cuesta el boleto de ida- de ida y vuelta? Колико кошта карта у једном правцу-повратна? Koliko ko?ta karta u jednom pravcu-povratna? Koliko kochta karta u yednom pravcu-povratna? ?D?nde se recoge el equipaje? Где се подиже пртљаг? Gde se podi?e prtljag ? Gde tse podiye prtgliag? Mi equipaje ha sido da?ado/ Мој пртљаг је оштећен/ Moj prtljag je o?te?en/ Moy prtgliag ye ochteyen ?D?nde est? la salida-entrada? Где се налази излаз-улаз? Gde se nalazi izlaz-ulaz? Gde tse nalasi islas-ulas? TREN/ ВОЗ/ VOZ/ VOS Estaci?n de tren/ Железничка станица/ ?elezni?ka stanica/ yelesnichka tstanica ?Cu?ndo sale el tren? Када полази воз? Kada polazi voz? Kada polasi vos? ?El tren est? retrasado? Воз касни? Voz kasni? Vos katsni? ?Este lugar est? libre? Је ли слободно ово место? Je li slobodno ovo mesto? Ye li tslobodno ovo metsto? ?D?nde se encuentra el vag?n restaurante? Где се налази вагон ресторан? Gde se nalazi vagon restoran? Gde tse nalasi vagon retstoran? Bajemos en la siguiente parada/ Силазимо на следећој станици/ Silazimo na slede?oj stanici/ tsilasimo na tsledeyoy tstanici. De qu? plataforma sale el tren para…/ Са ког перона полази воз за.../ Sa kog perona polazi voz za…/ tsa kog perona polasi vos sa… Me gustar?a asegurar mi equipaje/ Желим осигурати мој пртљаг/ ?elim osigurati moj prtljag/ Yelim otsigurati moy prtgliag. ?Cu?nto cuesta el boleto de ida a…?/ Колико кошта карта у једном правцу за.../Koliko ko?ta karta ujednom pravcu za…/ Koliko kochta karta u yednom pravcu sa… El tren que viene de…?est? retrasado? Воз који долази из...касни? Voz koji dolazi iz...kasni? Vos koyi dolasi is...katsni? Me da un boleto de ida y vuelta para...en segunda clase/ Дајте ми повратну карту за...у другој класи/Dajte mi povratnu kartu za...u drugoj klasi/ Dayte mi povratnu kartu sa...u drugoy klatsi. ?El tren sale de la estaci?n central? Воз полази са главне станице? Voz polazi sa glavne stanice? Vos polasi tsa glavne tstanice? ?El tren llega a tiempo? Воз долази на време? Voz dolazi na vreme? Vos dolasi na vreme? Sent?monos en la sala de espera/ Идемо да седнемо у чекаоницу/ Idemo da sednemo u ?ekaonicu/ Idemo da tsednemo u chekaonicu. AUTOB?S/ АУТОБУС/ AUTOBUS/ AUTOBUTS Estaci?n de autobuses/ Аутобуска станица/ Autobuska stanica/ Autobutska tstanica ?D?nde est? la estaci?n de autobuses? Где је аутобуска станица/ Gde je autobuska stanica? Gde ye autobutska tstanica? ?Mis hijos pueden viajar solos? Да ли моја деца могу сама да путују? Da li moja deca mogu sama daputuju? Da li moya deca mogu tsama da putuyu? ?Cu?nto equipaje puedo llevar? Колико пртљага могу понети? Koliko prtljaga mogu poneti? Koliko prtgliaga mogu poneti? ?Cu?ntas paradas faltan para llegar al centro de la ciudad? Колико има станица до центра града? Koliko imastanica do centra grada? Koliko ima tstanica do centra grada? El ?ltimo-primer autob?s para…, ?a qu? hora sale? У колико полази последњи-први аутобус за...U koliko polaziposlednji-prvi autobus za…? U koliko polasi potsled?i –prvi autobuts sa…? ?Se admiten animales? Да ли се могу возити животиње? Da li se mogu voziti ?ivotinje? Da li tse mogu vositi yivoti?e? ?Puedo abrir la ventana? Могу ли отворити прозор? Mogu li otvoriti prozor? Mogu li otvoriti prosor? ?Este autob?s va a…?/ Овај аутобус иде за.../ Ovaj autobus ide za…/ Ovai autobuts ide sa… ?Puedo cambiar la fecha del viaje? Могу ли променити датум путовања? Mogu li promeniti datumputovanja? Mogu li promeniti datum putova?a? ?Puedo comprar el boleto en el autob?s? Могу ли купити карту у аутобусу? Mogu li kupiti kartu uautobusu? Mogu li kupiti kartu u autobutsu? CAMBIO DE MONEDA/МЕЊАЧНИЦА/MENJA?NICA/ME?ACHNICA ?D?nde puedo cambiar la moneda? Где могу наћи мењачницу? Gde mogu na?i menja?nicu? Gde mogu nayi me?achnicu? Me cambia 100 euros en dinares/ Промените ми 100 евра у динаре/ Promenite mi sto evra u dinare/ Promenite mi sto evra u dinare. Me da cambio/Дајте ми ситниш/ Dajte mi sitni?/ Dayte mi tsitnich. Me cambia dinares en euros/ Промените ми динаре у евре/Promenite mi dinare u evre/Promenite mi dinare u evre. Конец ознакомительного фрагмента. Текст предоставлен ООО «ЛитРес». Прочитайте эту книгу целиком, купив полную легальную версию (https://www.litres.ru/pages/biblio_book/?art=64263512&lfrom=688855901) на ЛитРес. Безопасно оплатить книгу можно банковской картой Visa, MasterCard, Maestro, со счета мобильного телефона, с платежного терминала, в салоне МТС или Связной, через PayPal, WebMoney, Яндекс.Деньги, QIWI Кошелек, бонусными картами или другим удобным Вам способом.