Fascinio De Belgrado

Fascinio De Belgrado Sanja Pokrajac Dedicado a Belgrado: peguei um pouco dos teus anos e letra por letra comecei a unir os mundos. Sanja O primeiro livro guia inteiramente realizado seja em cir?lico como em caracteres latinos. Guia dos lugares hist?ricos e de divertimento, amplas conversa??es, pron?ncia e gram?tica simplificada para melhor perceber a l?ngua mas tamb?m a escrita oficial da s?rvia, o cir?lico. O grande romancista e pintor s?rvio, Momo Kapor disse sobre Belgrado: “Belgrado n?o est? em Belgrado, porque na realidade, n?o ? uma cidade, mas uma met?fora ? vida”. N?o vos resta que observar a noite que se enfia por baixo da pele do dia e vice-versa e explorar uma cidade de Belgrado que jamais esperariam. Sanja Pokrajac Fasc?nio de Belgrado Guia E Conversa??o Em l?ngua s?rvia Tradu??o de Ad?rito Francisco Hu? Todos os direitos reservados. C?digo: 1 ?ndice 2 ?ndice 3 Fasc?nio de Belgrado 4 Hist?ria de Belgrado 5 Hist?ria e gastronomia da s?rvia 6 Gastronomia – alfabeto s?rvio 7 Conversa??es cognitivas 8 Conversa??es cognitivas 9 Conversa??es cognitivas 10 Conversa??es – N?meros 11 N?meros cardinais e ordinais 12 N?meros cardinais e ordinais 13 Medidas – Meses do ano 14 As quatro esta??es 15 Felicita??es – Fronteira 16 Fronteira – Viagem de carro 17 Viagem de carro – no aeroporto 18 No aeroporto – no comboio 19 No comboio – no autocarro 20 C?mbio moedas – Hotel 21 No hotel 22 Hotel – alojamento privado 23 Alojamento privado 24 Campismo 25 Restaurante 26 Restaurante 27 Restaurante 28 Restaurante 29 Restaurante 30 Restaurante 31 Restaurante 32 Restaurante 33 Loja 34 Loja 35 Loja 36 Cabeleireiro 37 Tabacaria – Correios 38 Correios 39 Visita ? cidade – Teatro ecinema 40 Teatro e cinema – M?dico 41 M?dico 42 M?dico – Dentista 43 Dentista – Desporto 44 Desporto 45 Desporto – Emerg?ncias 46 N?meros ?teis – Vocabul?rio A 1 Vocabul?rio Z 2  Vocabulario – Pron?ncia – Gram?tica 3  Gram?tica 4  Gram?tica 5  Gram?tica Fasc?nio de Belgrado Capital da s?rvia Guia e conversa??es em s?rvio nos dois alfabetos Belgrado n?o est? em Belgrado, porque Belgrado, realmente, n?o ? uma cidade, mas uma met?fora ? vida. (Momo Kapor) Para uma melhor compreens?o da escrita oficial da s?rvia, cada conversa??o e cada palavra no dicion?rio est? escrita em dois alfabetos, ou seja em cir?lico e em caracteres latinos com a relativa pronuncia em portugu?s com os caracteres portugueses. Acapital da s?rvia fica situada entre os dois rios, Sava e Danubio e ? uma das cidades mas fascinantes e mais visitada do leste da Europa. Atrai muitissimos turistas de todas as partes do mundo pela enorme hospitalidade do povo s?rvio, pela optima gastronomia caseira que oferece, pela sua arquitectura hist?rica, a arte sagrada e obviamente pelas divers?es sem parar. A vitalidade desta cidade ? realmente extraordin?ria. Passando pela mais famosa avenida de Belgrado, КнезМихајлова-Knez Mihajlova (Knes Mihailova) onde existem museus, exposi??es e centros culturais, ou ent?o por Скадарлија-Skadarlija do fasc?nio bo?mio (Scadarlia) repletas de tabernas e restaurantes com a m?sica ao vivo, vos acompanhar? a banda dos instrumentos de sopro, saxofones, violinos e contrabaixos que toca a alegre m?sica folcr?rica balcanica ou entao um grupo que toca jazz, blues, m?sica classica ou rock. Uma verdadeira fus?o de m?sica, de l?nguas mundiais faladas e de pessoas de toda a idade que dan?am e se divertem at? a madrugada seja onde for. ? beira do rio Sava existem muit?ssimos bares underground, alguns na verdade do ?ltimo grito e todos realizados nas jangadas chamadas spalvovi, onde toda a noite dan?a-se ao ritmo da m?sica rock, electronica, folcr?rica ou pop. A parte balnear encontra-se na pen?sula do rio Sava que se chama АдаЦиганлија-Ada Ciganlija (Adda Ziganlia) onde a divers?o ? tanto quanto garantido em todas as esta??es. Para ver tamb?m a fortaleza de Belgrado (Калемегдан-Kalemegdan) e as suas open air/exposi??es ao ar livre. Para conhecer toda a sua hist?ria seria necess?rio um dia inteiro. Poder?o ver as fossas romanas subterr?neas, a igreja Ружица-Ru?ica (R?jiza-Rosellina), ninhos, outros ambientes subterr?neos e uma colec??o que j? h? 70 anos atrai os turistas que v?m para ver expostos tanques e artilharia pesada. Absolutamente para ver tamb?m o mosaico do jardim zool?gico. S?o mosaicos realizados maioritariamente com o vidro e as pedras na muralhada de Kalemegdan pelos estudantes universit?rios de belgrado. Representando uma galeria de 440 mosaicos de todos os animais do mundo. Avenida Теразије-Terazije (Terasie) ? o cora??o de Belgrado e se por ventura estiverem a passar pela morada n? 20 e ouvir as notas do piano, entrem para saborear o famoso bolo Москвашнит-Moskva ?nit (Mosskva shnit) feito de creme, am?ndoas, cerejas amargas e anan?s, a marca de visita do historico e lindissimo hotel Москва-Moskva (Mosskva). No parque de Ta?majdan, Ташмајдан (Tashmaidan) encontra-se a igreja de san Marco e o templo dos tr?s santos, chamado tamb?m por igreja russa em mem?ria dos muitissimos russos imigrados em Belgrado depois darevolu??o de outubro. Por explorar a hist?rica gruta Ресава (Resava) na aldeia de Јеловац -Jelovaz (Ielovaz). Cripta do templo de San Sava – ХрамСветогСаве – Hram Svetog Save (Hram Svetog Save) n?o precisa de palavras. O museu hist?rico da jugoslavia foi construido especialmente a partir da cidade de Belgrado para ter como prenda de anivers?rio ao Presidente jugoslavo Tito. Na avenida Крунска-Krunska, 51 encontra-se o museu interactivo de Nikola Tesla – НиколаТесла contendo dentro a urna e a colec??o das m?scaras p?stumas do grande cientista s?rvio. A n?o perder a Гардошкула-Gardo? kula (Gardosh kula), a torre construida das quatro torres monumentais para a celebra??o dos 1000 anos do Estado da Hungria e a velha Zemun-Земун, Semun, terra dos absburgos, o mais grande dos 17 munic?pios de Belgrado. Vida nocturna de m?sica pop, jazz, e blues certamente a mais popular encontra-se no conjunto de clubes realizados no espa?o da ex fabrica das cervejas na avenida Цетињска-Cetinjska, 15 (Zetignska). A popula??o da s?rvia ? um povo calmo e acolhedor. A religi?o ? predominantemente crist? ortodoxa. A moeda do pa?s ? o dinheiro s?rvio (RSD). O transporte urbano est? bem organizado e o servi?o de taxi n?o tem um custo excessivo. Para quem pretende parar por alguma raz?o em Belgrado, pode encontrar uns apartamentos mesmo pr?ximo ao centro da cidade a custos n?o elevados. Para ter sempre internet basta comprar um cart?o s?rvio. 1 Gastronomia s?rvia Muitos restaurantes s?rvios oferecem uma vasta escolha de alco?licos feitos nas suas adegas. Os s?rvios s?o muito conhecidos pela sua produ??o de conhaque feito de ameixas, шљивовица-?ljivovica (sclivoviza), de vinha, лозовача-lozova?a (losovacia), de peras, виљамовка-viljamovka (viliamovka), de ma??s, јабуковача-jabukova?a (iabukovacia), conhaque de ervas, траварица-travarica (travariza), de marmelo, дуњевача-dunjevaca (dunhevacia), de damasco, кајсијевача-kajsijevaca (kaisievacia) e tantos outros. Muit?ssimos tamb?m os ?ptimos vinhos Merlot, Sauvignon, Cabernet, Morava, Tamjanika (Tami?nica), Regent, et., feitos pelas adegas locais. As especialidades s?rvias s?o maioritariamente aquelas feitas ? brasa como carne mista composta por costoletas, espetadas, carnes ensacadas, hamburger e ?evapi-cievapi (alm?ndegas de carne na foga?a e кајмак-kajmak (kaimak), queijo cremoso famoso na s?rvia. Excelentissimo o bife de Карађорђе Karadjordje (Karajorge) de vitela. Prato do inverno ? o famoso сарма-s?rma (rolinhos de carne na folha de repolho), ou ent?o pimentos recheados de carne, o pernil fervido e cozinhado com especiarias, a feijoada com as costelas de porco, ђувеч-djuve? (juveci) ou seja carne de porco com as verduras no forno, a sopa de peixe, peixe frito, ajvar (aivar), o famosissimo molho de pimentos, a pita (pitta) ou melhor massa folhada recheada com queijo (famosa гибаница-gibanica-guibaniza), pita com carne (бурек-burek), aquela com as verduras (зељаница-zeljanica - selianiza), ou ent?o pitta com as ma??s (јабуковача-jabukova?a -iabukovacia). Туршија - Tur?ija (turchia) ? uma salada e ? um misto de verduras ?cidas. Баклава-Bakl?va ? um bolo feito com nozes colocadas namassa folhada. E para digerir, tudo pode ser seguido com um bom шприцер-?pricer (shprizer) feito de vinho branco e soda. Quase em todos os restaurantes est?o presente mesmo os pratos ? italiana muitissimos apreciados na s?rvia. 1 A escrita oficial na s?rvia ? o alfabeto cir?lico s?rvio composto por 30 letras: A, a (А) ?Н, н(N) ene Б, б (B) b?Њ, њ (NH) ? В, в (V) v?О, о (O) ? Г, г (G) gu?П, п (P) p? Д, д (D) d?Р, р(R) erre Ђ, ђ (G) g? ?С, с (Z) z? Е, е (E) ? Т, т (T) t? Ж, ж (J) jota ? Ћ, ћ (C) c? З, з(S) esse У, у (U) u И, и (I) i Ф, ф (F) efe Ј, ј (Ј) jota Х, х (H) ag? К, к (K) capa/c? Ц, ц (Z) z? Л, л (L) ele Ч, ч (C) c? Љ, љ (LH) ? Џ, џ (G) g? М, м (М) eme Ш, ш (CH/X) ? 1 Embora o cir?lico seja a escrita oficial, os caracteres latinos s?o bastante difundidos na s?rvia. N.B. de seguida em negrito ser?o postas em destaque todas as frases em portugu?s e a relativa pron?ncia do texto traduzido em s?rvio. Para uma maior compreens?o da l?ngua s?rvia e para reconhecimento f?cil das coisas escritas em cir?lico (ex: paragem de autocarro, indica??es rodovi?rias etc.) mas tamb?m para saber escrever as eventuais comunica??es (sms, e-mail), todas as palavras ser?o reportadas em ambas as escritas, cir?lico e latino. SAUD 1 A??ES /ПОЗДРАВИ /POZDRAVI/ POSDRAVI Bem-vindos/Добродошли/Dobro do?li/ Dobro d?scli ? saude/ Наздравље/Nazdravlje/ N?sdravglie Bom dia / Dobar dan/ Добардан/ Dobar dan At? ? vista /Довиђења / Dovi?enja / Dovigi?gna Boa viagem / Срећанпут / Sre?an put/ Sr?cian put 1 CONVERSA??ES/РАЗГОВОРИ /RAZGOVORI/RASGHOVORI Como ? que est?? Како сте? Kako ste? Kakko ste? Bem obrigado(a), e o senhor/e a senhora? Хвала, добро, аВи? Hvala, dobro, a Vi? Hvala, dobro, a Vi? Percebe o que estou a dizer? Разумете ли ме? Razumete li me? Ras?mete li me? Percebo tudo/Све разумем / Sve razumem / Sve ras?mem. Fala ingl?s ou s?rvio? /Говорите ли енглески или српски ? / Govorite li engleski ili srpski? / Gh?vorite li ?ngleski ili ssrpski? Sim, falo um pouco o s?rvio/ Да, говорим мало српски /Da, govorim malo srpski / Da, gh?vorim malo ssrpski. N?o percebo/ Не разумем / Ne razumem / Ne ras?mem. Como se pronuncia esta palavra? / Како се изговара ова реч? Kako se izgovara ova re?? Kakko sse isgh?vara ova r?ci? Pode repetir, por favor/ Поновите, молим Вас / Ponovite, molim Vas / Pon?vite, m?lim vass. Como se chama? / Како се зовете? / Kako se zovete? / Kakko sse s?vete? Eu chamo-me…/ Ја се зовем.../Ja se zovem…/Ia sse s?vem… Que horas s?o? Колико је сати? Koliko je sati? K?liko ie ssati? S?o oito horas menos dez (s?o dez para as oito/Десет до осам/ Deset do osam/ Desset do ossam. S?o cinco e meia/ Пет и тридесет/ Pet i trideset/ Pet i tr?desset. S?o nove e um quarto/Девет и петнаест/ Devet i petnaest/ D?vet i p?tnaesst. Que tempo est?? /Que tempo faz? Какво је време? Kakvo je vreme? Kakvo ie vreme? Hoje est? um lindissimo dia/Данас је предиван дан/ Danas je predivan dan/ Danass ie pr?divan dan. Quando ? que podemo-nos ver? Када се можемо видети? Kada se mo?emo videti? Kada se m?jemo videtti? Onde ? que podemo-nos encontrar? Где се можемо наћи? Gde se mo?emo na?i? Ghde se m?jemo nacii? Eu vivo em/no/na… / Ја живиму... / Ja ?ivim u.../ Ia jivim u… Tens quantos anos? /Que idade tem?Колико имаш година? Koliko ima? godina? Koliko imash gh?dina? Sim-N?o, obrigado (a)/ Да-Не, хвала/ Da-Ne, hvala/ Da- Ne, hvala. Nunca esteve na s?rvia? Јесте ли икада били у Србији? Jeste li ikada bili u Srbiji? Ieste li ?kada bili u Ssrbii? Prazer em conhec?-la (prazer em conhec?-lo)/ Драго ми је што смо се упознали/ Drago mi je ?to smo se upoznali/ Dragho mi ie shto smo se ?posnali. Vamo-nos ver esta noite? Видимо се вечерас? Vidimo se ve?eras? Vidimo se vec?eras? Desculpe/Извините/ Izvinite/ Isvinitte. De nada/ Молим / Molim/ Molim. Hoje ? 1 de janeiro/ Данас је први јануар /Danas je prvi januar / Danass ie prvi i?nuar. Feliz ano novo (bom ano novo) / Срећна Нова година / Sre?na Nova godina / Sr?cina Nova gh?dina. Feliz anivers?rio/ Срећан рођендан / Sre?an ro?endan / Sr?cian r?giendan. Nasci no dia 11 de agosto/ Рођен-рођена сам једанаестог августа/ Ro?en-ro?ena sam jedanaestog avgusta/ R?gien-r?giena ssam ied?naesstogh avghusta. Tenho 30 anos e tu? (tenho 30 anos e a senhora/e o senhor?)Имам тридесет година, а ти? Imam trideset godina, a ti? Imam tr?desset gh?dina, a ti? N?o sou casado/ Нисам ожењен/ Nisam o?enjen/ Nissam ?jegnen. Apresento-te o meu amigo/ Представићу ти мог пријатеља/ Predstavi?u ti mog prijatelja/ Pr?dsstaviciu ti mogh pr?ateglia. J? nos conhecemos? (j? nos vimos?)Јесмо ли се већ видели? Jesmo li se ve? videli? Jessmo li sse veci v?deli? Tens quantos anos? Колико имаш година? Koliko ima? godina? Koliko imash gh?dina? Achas que tenho quantos anos? (que idade me d?s?)Колико ми дајеш? Koliko mi daje?? Koliko mi d?iesh? Acho que tens 25 anos (dou-te 25 anos)/ Дао бих ти двадесет пет година/ Dao bih ti dvadeset pet godina/ Dao bih ti dv?deset pet gh?dina? A senhora ? muito simp?tica (o senhor ? muito simp?tico... voc? ? muito simp?tico) / Ви сте много љубазни/ Vi ste mnogo ljubazni/ Vi sste mnogho gli?basni. Podemo-nos ver esta noite? Можемо ли се видети вечерас? Mo?emo li se videti ve?eras? M?jemo li sse v?detti vec?erass? ? um amor ? primeira vista/ То је љубав на први поглед/ To je ljubav na prvi pogled/ To ie gliubav na prvi p?ghled. Venho buscar-te com o carro/Доћи ћу аутом по тебе/ Do?i ?u autom po tebe/ Doci ciu ?utom po tebe. Posso ficar com o teu n?mero de telefone? Могу ли добити твој број телефона? Mogu li dobiti tvoj brojtelefona? M?ghu li d?bitti tvoi broi telefona? Almo?amos juntos/ Ручајмо заједно/ Ru?ajmo zajedno/ R?ciaimo s?iedno. Podemos dar uma volta? (podemos dar um passeio?)Хоћемо ли прошетати? Ho?emo li pro?etati? H?ciemo li prosh?tatti? Desculpe pelo atraso (pe?o desculpas pelo atraso) / Извините што касним/ Izvinite ?to kasnim/ Isvinitte shto kassnim. Podemos dan?ar? Хоћемо ли плесати? Ho?emo li plesati? H?ciemo li plessatti. Foi uma linda noite/ Вечерас је било лепо/ Ve?eras je bilo lepo/ Vec?erass ie bilo lepo. Obrigado pela vossa-tua hospitalidade/ Хвала на вашем-твом гостопримству/ Hvala na va?em-tvom gostoprimstvu/ Hvala na vashem-tvom gh?sstoprimstvu. Ela ? a tua namorada? Она је твоја девојка? Ona je tvoja devojka? Ona ie tvoia d?voika? Ele ? o meu irm?o/ Он је мој брат/ On je moj brat/ On ie moi brat. Nos vemos sabado ?s…/ Видимо се у суботу у... / Vidimo se u subotu u.../ Vidimo sse u ss?bottu u... Lamento n?o posso vir/ Жаомије, немогудоћи/ ?ao mi je, ne mogu do?i/ Jao mi ie, ne m?ghu doci. Estou feliz por nos termos conhecido/ Драгомиједасамтеупознао/ Drago mi je da sam te upoznao/ Dragho mi ie da ssam te up?snao. 1 N?MEROS CARDINAIS/ КАРДИНАЛНИБРОЈЕВИ / KARDINALNI BROJEVI / KARDINALNI BROIEVI 0 Zero / нула / nula / nulla 1 Um/ један / jedan/ iedan 2 Dois/два / dva / dua 3 Tr?s/три/ tri / tri 4 Quatro / четири / ?etiri/ cietiri 5 Cinco/ пет/pet / pet 6 Seis/ шест/ ?est/shest 7 Sete /седам / sedam / ssedam 8 Oito / осам /osam / ossam 9 Nove/девет / devet /devet 10 Dez/десет / deset /desset 11 Onze/једанаест /jedanaest /iedanaesst 12 Doze/ дванаест / dvanaest /duanaesst 13 Treze/ тринаест / trinaest /trinaesst 14 Catorze/четрнаест/?etrnaest/cietrnaesst 15 Quinze/петнаест / petnaest/petnaesst 16 Dezasseis/ шеснаест / ?esnaest /sciessnaest 17 Dezassete/седамнаест/sedamnaest/ssedamnaesst 18 Dezoito/осамнаест/osamnaest/ossamnaesst 19 Dezanove/деветнаест/devetnaest/devetnaesst 20 Vinte/двадесет/dvadeset/dvadesset 21 Vinte e um/двадесетједан /dvadeset jedan/dvadesset iedan 30 Trinta/тридесет/trideset/tridesset 40 Quarenta/четрдесет/?etrdeset/cietrdesset 50 Cinquenta/педесет/pedeset/pedesset 60 Sessenta/шездесет/?ezdeset/shesdesset 70 Setenta/седамдесет/sedamdeset/ssedamdesset 80 Oitenta/осамдесет/osamdeset/ossamdesset 90 Noventa/деведесет/devedeset/devdesset 100 Cem/сто/sto/ssto 200 Duzentos/двесто/dvesto/dvessto 300 Trezentos/тристо/tristo/trissto 400 Quatrocentos/четристо/?etristo/cietrissto 500 Quinhentos/петсто/petsto/petssto 600 Seiscentos/шесто/?esto/shessto 700 Setecentos/седамсто/sedamsto/ss?damssto 800 Oitocentos/осамсто/osamsto/?ssamssto 900 Novecentos/деветсто/devetsto/d?vetssto 1000 Mil/хиљада/hiljada/h?gliada 2000 Dois mil/две хиљаде/dve hiljade/dve h?gliade 3000 Tr?s mil/три хиљаде/tri hiljade/tri h?gliade 3330 Tr?s mil trezentos e trinta /трихиљадетристотридесет/trihiljadetristotrideset/tri higliade trissto tridesset 8022 Oito mil e vinte e dois /осамхиљада двадесетдва/osam hiljada dvadeset dva/ ossam higliada dvadesset dva 55000 Cinquenta e cinco mil /педесет пет хиљада/pedeset pet hiljada/pedesset pet higliada 1 Milh?o /милион/milion/mil?on 1 Bilh?o ou Bili?o /милијарда/milijarda/miliarda 1 N?MEROS ORDINAIS /РЕДНИ БРОЈЕВИ/ REDNI BROJEVI / REDNI BROIEVI 1.primeiro/први/prvi/prvi 2.segundo/други/drugi/drughi 3.terceiro/трећи/tre?i/trecii 4.quarto/четврти/?etvri/cietvrti 5.quinto/пети/peti/peti 6.sexto/шест/?esti/sciessti 7.s?timo/седми/sedmi/ssedmi 8.oitavo/осми/osmi/ossmi 9.nono/девети/deveti/deveti 10.d?cimo/десети/deseti/desseti 11.d?cimo primeiro/једанаести/jedanaesti/Iedanaessti 12.d?cimo segundo/дванаести/dvanaesti/dvanaessti 13.d?cimo terceiro/тринаести/trinaesti/trinaessti 14.d?cimo quarto/четрнаести/?etrnaesti/cietrnaessti 15.d?cimo quinto/петнаести/petnaesti/petnaessti 16.d?cimo sexto/шеснаести/?esnaesti/shessnaessti 17.d?cimo s?timo/седамнаести/sedamnaesti/ssedamnaessti 18.d?cimo oitavo/осамнаести/osamnaesti/ossamnaessti 19.d?cimo nono/деветнаести/devetnaesti/devettnaessti 20.vig?simo/двадесети/dvadeseti/dvadesseti 30.trig?simo/тридесети/trideseti/tridesseti 90.nonag?simo/деведесети/devedeseti/devedesseti 100.cent?simo/стоти/stoti/sstoti 1000. mil?simo/хиљадити/hiljaditi/higliaditi 1 MEDIDAS/МЕРЕ/MERE/MERE 1/3 Um ter?o/трећина/tre?ina/treciina 1/4 Um quarto/четвртина/?etrvrtina/cietvrtina 3/4 Tr?s quartos/три четвртине/tri ?etvrtine/tri cietvrtine 1/5 Um quinto/једна петина/ jedna petina/iedna pettina 1/2 Meio ou metade/половина/polovina/pollovina Um par/пар/par/par Uma d?zia/туцет/tucet/tuzet Uma vez/једанпут/jedanput/iedanput Duas vezes/двапут/dvaput/dvaput A cifra/бројка/brojka/broika 1 MESES DO ANO/МЕСЕЦИ У ГОДИНИ/MESECI U GODINI/MESSEZI U GHODINI Janeiro/јануар/januar/?anuar Fevereiro/фебруар/februar/februar Mar?o/март/mart/mart Abril/април/april/april Maio/мај/maj/mai Junho/јуни/juni/iuni Julho/јули/juli/iuli Agosto/август/avgust/avghust Setembro/септембар/septembar/sseptembar Outubro/октобар/oktobar/oktobar Novembro/новембар/novembar/novembar Dezembro/децембар/decembar/dezembar Em Dezembro irei a Belgrado para festejar a passagem do ano. У децембру ћу ићи у Београд на прославу Нове Године. U decembru ?u i?i u Beograd na proslavu Nove Godine. U dezembru ciu icii u Beoghrad na prosslavu Nove Gh?dine. Em Setembro fui a Roma ao encontro dos meus amigos. У септембру сам ишао у Рим да посетим моје пријатеље. U septembru sam i?ao u Rim da posetim moje prijatelje. U septembru ssam ishao u Rim da possetim moie pr?ateglie. 1 AS QUATRO ESTA??ES/ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА/?ETIRI GODI?NJA DOBA/CIETIRI GHODISHGNA DOBA Primavera/пролеће/prole?e/prolecie Ver?o/лето/leto/letto Outono/јесен/jesen/iessen Inverno/зима/zima/sima Este ver?o vou desfrutar a montanha. Ове зиме уживам на планини. Ove zime u?ivam na planini. Ove sime ujivam na planini. Irei ao lago na proxima primavera/Na pr?xima primavera partirei para o lago. Следећег пролећа ићи ћу на језеро. Slede?eg prole?a i?i ?u na jezero. Sl?decieg pr?lecia icii ciu na iesero. Irei no campo em Outono. На јесен ћу ићи на село. Na jesen ?u i?i na selo. Na iessen ciu icii na sselo. No ver?o passado fui ao mar. Прошлог лета сaм био на мору. Pro?log leta sam bio na moru. Proshlog letta ssam bio na moru. 1 FELICITA??ES/ ЧЕСТИТКЕ/ ?ESTITKE/ CIESTITKE Bom ano ou feliz ano novo/ Срећна Нова Година/ Sre?na Nova godina/ Sr?cina Nova Gh?dina Boa P?scoa/ Срећан Ускрс/ Sre?an Vaskrs/ Sr?cian Backpc Feliz anivers?rio/ Срећан рођендан/ Sre?an ro?endan/ Sr?cian r?giendan Bom onom?stico ou bom dia do santo do seu nome/ Срећан имендан/ Sre?an imendan/ Sr?cian ?mendan Os meus sinceros parab?ns pela sua licenciatura/ Моје искрене честитке за диплому/ Moje iskrene?estitke za diplomu/ Moie isskrene ciesstitke sa dipl?mu. 1 FRONTEIRA/ ГРАНИЦА / GRANICA/ GRANIZA Entrada - sa?da/ Улаз-Излаз/ Ulaz-Izlaz/ Ulas-Islas Limite/ Граница/ Granica/ Gr?niza Passaporte, por favor/ Пасош, молим/ Paso?, molim/ Passosh, m?lim. Onde ? que vai? Где путујете? Gde putujete? Ghde putuiete? Vou para Belgrado/ Идем у Београд/ Idem u Beograd/ Idem u Beoghrad. Quanto tempo vai ficar l?? Колико остајете? Koliko ostajete? Koliko osstaiete? Ficarei cinco dias/ Остајем пет дана/ Ostajem pet dana/ Osstaiem pet dana. Tem alguma coisa a declarar? Имате ли нешто за пријавити? Imate li ne?to za prijaviti?Imate li neshto sa priaviti? N?o tenho nada Немам ништа/ Nemam ni?ta/ Nemam nishta. Este passaporte expirou a validade/ Овај пасош је истекао/ Ovaj paso? je istekao/ Ovai pasosh ie isstekao. Abra o porta-bagagem, por favor/ Отворите гепек, молим/ Otvorite gepek, molim/ Otvorite ghepek, molim. Tudo em ordem/Све је у реду, срећан пут/ Sve je u redu, sre?an put/ Sve ie u redu, sr?cian put. Gabinete alfandeg?rio/Царина/Carina/Z?rinna Declara??o alfandeg?ria /Царинска декларација/Carinska deklaracija /Zarinsska deklarazia Sujeito a imposto/За царињење/ Za carinjenje/Sa zarignegne Isento a imposto/Ослобођено царинe/Oslobo?eno carine/Osl?bogieno zarine 1 VIAGEM DE CARRO OU AUTOM?VEL/ПУТОВАЊЕ АУТОМ/PUTOVANJE AUTOM/PUTOVAGNE AUTOМ Onde leva esta estrada/Onde vai dar esta rua? Где води овај пут? Gde vodi ovaj put? Ghde vodi ovai put? Pode-se estacionar aqui? Може ли се овде паркирати? Mo?e li se ovde parkirati? M?je li se ovde parkirati? Esta estrada leva at?...?/Esta rua vai dar…? Овај пут води у...? Ovaj put vodi u...? Ovai put vodi u...? Qual ? a rua mais r?pida para…? Који је најкраћи пут за...? Koji je najkra?i put za…? Koi ie naikracii put sa…? A primeira (segunda, terceira) ? esquerda - direita/ Прва (друга, трећа) лево-десно/ Prva (druga, tre?a) levo-desno/ Prva (drugha, tr?cia) levo-dessno. Onde fica a garagem mais pr?xima? Где је најближа гаража? Gde je najbli?a gara?a? Ghde ie naiblijia garaja? H? uma bomba de gasolina aqui perto? /Onde se encontra a bomba de gasolina mais pr?xima? Где је најближа бензинска станица? Gde je najbli?a benzinskastanica? Ghde ie naiblija benzinska st?niza? Encha o reservat?rio (tanque), por favor/ Пун резервоар, молим/ Pun rezervoar, molim/ Pun reservoar, molim. Devo pagar ao caixa? Морам платити на каси? Moram platiti na kasi? Moram platitti na kassi? Falta muito tempo para chegar ? auto-estrada? Колико још треба до аутопута? Koliko jo? treba do autoputa? Koliko iosh treba do autoputa? Qual ? o n?mero da pol?cia? Који је број полиције? Koji je broj policije?Koi ie broi polizie? Quanto dista o porto daqui? Је ли лука далеко одавде? Je li luka daleko odavde? Ie li luka daleko odavde? Qual ? o limite da velocidade? Колика је дозвољена брзина? Kolika je dozvoljena brzina? Kolika ie d?svogliena brsina? 1 AEROPORTO/ АЕРОДРОМ/ AERODROM/ AERODROM Tenho de mudar a reserva/ Морам променити резервацију/ Moram promeniti rezervaciju/ Moram prom?niti reservaziu. Quando parte o primeiro aviao para...? Кадa полази први авион за...? Kada polazi prvi avion za...? Kada polasi prvi avion sa...? Queira dar-me um lugar perto da janelinha/Veja se me arranja um lugar perto da janelinha/? poss?vel ter um lugar perto da janelinha/ Дајте ми место до прозора/ Dajte mi mesto do prozora/ Daite mi messto do pr?sora. Gostaria de alugar o carro para tr?s dias/ Хтео бих изнајмити ауто на три дана/ Hteo bih iznajmiti auto natri dana/ Hteo bi isn?imiti auto na tri dana. Onde posso encontrar o comboio-taxi que possa me levar at? a cidade? Где могу наћи воз-такси за град? Gde moguna?ivoz-taxi za grad? Ghde moghu nacii vos-taxi sa ghrad? Quanto tempo leva a viagem/ Qual ? a dura?ao da viagem? Колико траје пут? Koliko traje put? Koliko traie put? Passaporte – bilhete de identidade, por favor/ Пасош-личну карту, молим/ Paso?-licnu kartu, molim/ Pasosh-licinu kartu, molim Quanto custa o bilhete s? de ida – e de ida e volta? Колико кошта карта у једном правцу-повратна? Koliko ko?ta karta u jednom pravcu-povratna? Koliko koshta karta u iednom pravzu-p?vratna? Onde se levantam as bagagens? Где се подиже пртљаг? Gde se podi?e prtljag ? Ghde se podije prtgliagh? A minha bagagem ficou danificada/ Мој пртљаг је оштећен/ Moj prtljag je o?te?en/ Moi prtgliagh ie ?shtecien Onde fica a entrada - saida? Где се налази излаз-улаз? Gde se nalazi izlaz-ulaz? Ghde se n?lasi islas-ulas? 1 Comboio/ ВОЗ/ VOZ/ VOS Esta??o ferrovi?ria/ Железничка станица/ ?elezni?ka stanica/ J?lesnicika st?niza Quando parte o comboio/A que horas parte o comboio? Када полази воз? Kada polazi voz?Kada p?lasi vos? O comboio est? atrasado? Воз касни? Voz kasni? Vos kassni? Este lugar est? livre/Este lugar est? desocupado? Је ли слободно ово место? Je li slobodno ovo mesto? Ie li sslobodno ovo messto? Onde se encontra o vag?o-restaurante? Где се налази вагон ресторан? Gde se nalazi vagon restoran? Ghde sse n?lasi vaghon resstoran? Descemos na proxima paragem/ Силазимо на следећој станици/ Silazimo na slede?oj stanici/ Ss?lasimo na ssl?decioi st?nizi. De que linha parte o comboio/Qual ? a linha de partida do comboio para…/ Са ког перона полази воз за.../ Sa kog perona polazi voz za…/ Ssa kogh per?na p?lasi vos sa… Gostaria de examinar a minha bagagem/ Желим осигурати мој пртљаг/ ?elim osigurati moj prtljag/ Jelim ossighurati moi prtgliagh. Quanto custa o bilhete s? de ida para…/ Колико кошта карта у једном правцу за.../Koliko ko?ta karta ujednom pravcu za…/ Koliko koshta karta u iednom pravzu sa… O comboio proveniente de... est? atrasado? Воз који долази из...касни? Voz koji dolazi iz...kasni? Vos koi d?lasi is...kassni? D?-me um bilhete de ida e volta para… da segunda classe/ Дајте ми повратну карту за...у другој класи/Dajte mi povratnu kartu za...u drugoj klasi/ Daite mi p?vratnu kartu sa...u drughoi klassi. O comboio parte da esta??o central? Воз полази са главне станице? Voz polazi sa glavne stanice? Vos polasi ssa ghlavne sstanize? O comboio chega a horas (a tempo)? Воз долази на време? Voz dolazi na vreme?Vos d?lasi na vreme? Sentemo-nos na sala de espera/ Идемо да седнемо у чекаоницу/ Idemo da sednemo u ?ekaonicu/ Idemo da ssednemo u ciekaonizu. 1 AUTOCARRO/ АУТОБУС/ AUTOBUS/ AUTOBUS Esta??o dos autocarros/ Аутобуска станица/ Autobuska stanica/ Autobusska sstaniza Onde fica a esta??o dos autocarros? Где је аутобуска станица/ Gde je autobuska stanica?Ghde ie autobusska sstaniza? Os meus filhos podem viajar sozinhos? Да ли моја деца могу сама да путују? Da li moja deca mogu sama daputuju? Da li moia deza moghu sama da putuiu? Posso levar quantas malas/Quantos quilos de bagagem, tenho direito? Колико пртљага могу понети? Koliko prtljaga mogu poneti? Koliko prtgliagha moghu p?neti? Quantas paragens faltam ainda para o centro da cidade? Колико има станица до центра града? Koliko imastanica do centra grada? Koliko ima sstaniza do zentra ghrada? O ?ltimo – primeiro autocarro para... a que horas parte? У колико полази последњи-први аутобус за...U koliko polaziposlednji-prvi autobus za…?U koliko p?lasi possledgni –prvi autobus za…? S?o permitidos os animais? Да ли се могу возити животиње? Da li se mogu voziti ?ivotinje? Da li sse moghu vositti jivotigne? Posso abrir a janelinha? Могу ли отворити прозор? Mogu li otvoriti prozor? Moghu li otvoritti prosor? Este auto carro vai para…/ Овај аутобус иде за.../ Ovaj autobus ide za…/Ovai autobus ide sa… Posso mudar a data da viagem? Могу ли променити датум путовања? Mogu li promeniti datumputovanja? Moghu li promeniti datum putov?gna? Posso adquirir o bilhete no autocarro? Могу ли купити карту у аутобусу? Mogu li kupiti kartu uautobusu? Moghu li kupiti kartu u autobussu? 1 Casa de cambio/МЕЊАЧНИЦА/MENJA?NICA/MEGNACINIZA Onde posso encontrar uma casa de c?mbios? Где могу наћи мењачницу? Gde mogu na?i menja?nicu? Ghde moghu nacii megnacinizu? Queria cambiar 100 euros em dinheiro/pode cambiar para mim 100 euros em dinheiro/ Промените ми 100 евра у динаре/ Promenite mi sto evra u dinare/ Prom?nite mi ssto evra u dinare. D?-me dinheiro trocado/Дајте ми ситниш/ Dajte mi sitni?/ Daite mi sitnish. Queria cambiar dinheiro em euros/pode cambiar para mim dinheiro em euros/ Промените ми динаре у евре/Promenite mi dinare u evre/Prom?nite mi dinare u evre. Конец ознакомительного фрагмента. Текст предоставлен ООО «ЛитРес». Прочитайте эту книгу целиком, купив полную легальную версию (https://www.litres.ru/pages/biblio_book/?art=66226028&lfrom=688855901) на ЛитРес. Безопасно оплатить книгу можно банковской картой Visa, MasterCard, Maestro, со счета мобильного телефона, с платежного терминала, в салоне МТС или Связной, через PayPal, WebMoney, Яндекс.Деньги, QIWI Кошелек, бонусными картами или другим удобным Вам способом.